天津市人民政府关于张巍等任免职务的通知

百度 里皮比国足队员更为无力，看着这批队员的基本技术、意识思维和对手的天壤之别，里皮恐怕只恨自己不能主抓中国足球的青训，这样系统性的全方位差距，纵是里皮也无能为力。

Сав енциклопеди?ски садржа? на Википеди?и мора бити писан с неутралног гледишта (НГ) представ?а?у?и поштено, сразмерно и без уредничке пристрасности све знача?не ставове ко?е су поуздани извори об?авили о неко? теми.

НГ ?е основни принцип Википеди?е и других Викимеди?иних про?еката. ?едно ?е од три основна правила о садржа?у Википеди?е; друга два су ?Провер?ивост” и ?Без оригиналног истражива?а”. Та правила за?еднички одре?у?у врсту и квалитет матери?ала ко?и ?е прихват?ив у чланцима на Википеди?и. Буду?и да складно функционишу, не би их требало тумачити одво?ено ?едни од других. Уредницима се топло препоручу?е да проуче сва три споменута правила.

Према ?имбу Ве?лсу НГ ?е ?неопходно и о ?ему нема расправе”, а принципи на ко?има се заснива не могу се подредити другим правилима или смерницама нити консензусом уредника.

Прочита?те ова? приручник за смернице о томе како написати чланак у складу с неутралним гледиштем.

Увод

Чланке треба писати непристрасно, представ?а?у?и гледишта ве?ине и свих знача?них ма?ина под?еднако. Ово ?е правило неутралне тачке гледишта.

Ово правило ?е врло лако погрешно протумачити: оно не претпостав?а да ?е могу?е написати чланак само са ?едне, непристрасне, об?ективне тачке гледишта. Оно уместо тога тврди да треба правично представити све стране у сукобу тако што чланак не?е тврдити, наговештавати или подразумевати да ?е само ?една од страна у праву. Тако?е, ?една од битних предности Википеди?е ?есте та што Википеди?анци за?едно раде на томе да учине чланке непристрасним.

Писа?е непристрасних чланака ?е уметност ко?а захтева вежбу. Позивамо сараднике ко?и су усавршили ову уметност да помогну у разви?а?у приручника за неутралност.

Основе по?ма неутралности

На Википеди?и се термини ?непристрасно“ и ?неутрална тачка гледишта“" користе на прецизан начин, ко?и се разлику?е од уобича?еног значе?а:

Непристрасан чланак на правичан начин опису?е расправу без заступа?а било ко?е стране у расправи. Буду?и да све чланке пишу и ме?а?у ?уди, то баш и ни?е лако пости?и, пошто су ?уди по природи пристрасни.

Првобитно уобличе?е НТГ

Општа енциклопеди?а представ?а скуп створених ?удских зна?а представ?ених са неутралне тачке гледишта. Енциклопеди?ски текстови треба да се, колико ?е то могу?е, клоне заузима?а било ко?ег одре?еног става изузев става неутралне тачке гледишта.

Неутрална тачка гледишта покушава да представи иде?е и чи?енице на такав начин да се и они за и они против могу сложити. Наравно, стопостотно слага?е ни?е могу?е; има идеологи?а ко?е не приста?у ни на какво тумаче?е осим на снажно изражену сопствену тачку гледишта. Можемо ?едино да стремимо писа?у ко?е одговара у суштини рационалним (sic: разумним) ?удима, ко?и могу да се не слажу око по?единости.

Неки примери ко?и могу да помогну у илустраци?и онога што желим да кажем:

1. Енциклопеди?ски чланак не треба да тврди да се корпораци?е баве криминалом, чак иако аутор сматра да ?е тако. Уместо тога, чланак треба да представи чи?еницу да неки ?уди веру?у у ово, и ко?и су ?ихови разлози, а онда треба да представи и шта каже друга страна.

2. Енциклопеди?ски чланак не треба да тврди да ?е laissez-faire (либерални) капитализам на?бо?и соци?ални систем. [...] Уместо тога треба да истакне аргументе заступника тог гледишта, као и аргументе оних ко?и се са тим гледиштем не слажу.

Вероватно на?лакши начин да ваше писа?е учините што више енциклопеди?ским, ?е да пишете о томе шта ?уди веру?у, уместо шта ?есте. Ако вам се ово чини на неки начин суб?ективистичким, колективистичким или импери?алистичким, тада ме пита?те о томе, зато што сматрам да сте ?едноставно погрешили. Оно у шта ?уди веру?у ?е пита?е об?ективних чи?еница, и то можемо врло лако представити са неутралне тачке гледишта.

--?имбо Велс, оснивач Википеди?е

Зашто Википеди?а треба да буде непристрасна?

Википеди?а ?е општа енциклопеди?а, што значи да она представ?а ?удско зна?е на неком степену уопште?а. Ме?утим, ?удска би?а се у неким стварима не слажу; у свако? теми где посто?е различити погледи на ствари, свако гледиште ?е различита представа о томе шта ?е истина, и онолико колико та? поглед противречи осталим погледима, толико ?егове присталице веру?у да су ти остали погледи погрешни и стога не представ?а?у зна?е. Где има неслага?а о томе шта ?е истина, има неслага?а и о томе шта чини зна?е. Википеди?а функционише зато ?ер ?е она за?еднички труд; ме?утим, док сара?у?емо, како да решимо проблем бесконачних ?уре?ивачких ратова“ где ?една особа тврди да важи да ?е p а друга промени текст тако да он тада тврди да ни?е p?

?едно од реше?а ?е да, у сврху рада на Википеди?и, прихватимо да ??удско зна?е“ ук?учу?е све различите знача?не теори?е о свим тим разним темама. Стога смо се посветили ци?у представ?а?а ?удског зна?а у таквом смислу. Нешто попут овога ?е сигурно општеприхва?ено значе?е речи ?зна?е“; у овом смислу, оно што ?е ?знано“ се са протоком времена непрестано ме?а, и када користимо реч ?знати“, користимо ?е под знацима навода. На пример, у сред?ем веку смо ?знали“ да демони узроку?у болести. Данас ?знамо“ да ни?е тако.

Могли бисмо да сумирамо ?удско зна?е (у овом смислу) на пристрасан начин: изнели бисмо низ теори?а о теми T, и онда тврдили да ?е истина о T таква-и-таква. Ме?утим, има?те у виду да ?е Википеди?а про?екат ме?ународне сарад?е. Ме?у нашим ауторима и читаоцима ?ете на?и скоро свако гледиште о свако? теми. Како бисмо избегли бескра?не уре?ивачке ратове, можемо се сложити да свако од битних становишта представимо правично, и да не тврдимо да ?е било ко?и од ?их тачан. То ?е оно шта чини чланак ?непристрасним“ или ?неутралним“ на начин ко?и представ?амо овде. Писати са неутралне тачке гледишта, значи представ?ати контроверзне погледе без осуде; да би се то урадило, обично ?е дово?но представити сукоб?ене погледе на начин ко?и ?е ма?е-више прихват?ив свим заступницима и да се погледи припишу ?иховим заступницима. Сукоби на Википеди?и су карактеризовани, не поново одиграни.

Суштина главног разлога за ову политику ?е следе?а: Википеди?а ?е енциклопеди?а, скуп ?удског зна?а. Ме?утим, пошто ?е Википеди?а ме?ународни ресурс ко?и ?е створила (и ствара) за?едница, не можемо очекивати да се наши сарадници слажу у свим случа?евима, чак ни у ве?ини случа?ева, о томе шта чини зна?е у строгом смислу. Стога можемо да прихватимо слободни?и смисао ??удског зна?а“ по ко?ем се оно шта називамо ?зна?ем“ састо?и од широког спектра сукоб?ених теори?а. Требало би, и по?единачни и као за?едница, да се потрудимо да представимо ове сукоб?ене ставове правично, без подржава?а било ко?ег од ?их, уз услов да погледи мале ма?ине не треба да буду представ?ени као да их подржава знача?на ма?ина, а можда и уопште не треба да буду представ?ени.

Посто?и ?ош ?едан разлог да се обавежемо на ову политику. Наиме, када ?е читаоцима очигледно да од ?их не очеку?емо да усво?е неко одре?ено миш?е?е, то им да?е слободу да га сами створе, чиме се охрабру?е интелектуална независност. Тоталитарне владе и догматичне установе било где би могле да на?у разлог да се противе Википеди?и, ако успемо да се држимо наше политике непристрасности: представ?а?е многих супротстав?ених теори?а о широком спектру тема сугерише да ми, ствараоци Википеди?е, веру?емо да су читаоци способни да сами формира?у сво?а миш?е?а. Текстови ко?и правично представ?а?у различита гледишта, без захтева да се читалац сложи са било ко?им, су ослоба?а?у?и. Неутралност руши догматизам и скоро свако ко ради на Википеди?и се може сложити да ?е то добра ствар.

Шта ?е неутрална тачка гледишта?

Оно што мислимо ни?е очигледно и лако га ?е погрешно протумачити. Посто?е многа друга ва?ана тумаче?а ?непристрасног“ и ?неутралног“. По?ам ?непристрасног писа?а“ ко?и преноси ово правило Википеди?е ?е ?представ?а?е супротстав?ених гледишта без заступа?а ико?ег“. Овоме треба да?е по?аш?е?е, ко?е следи.

Као прво и на?важни?е, размислите шта значи када кажемо да непристрасно писа?е представ?а супротстав?ена гледишта без заступа?а ико?ег. Непристрасно писа?е не представ?а само на?оми?ени?е гледиште; оно не тврди након представ?а?а свих гледишта да ?е на?популарни?е тачно; оно не тврди да ?е неко становиште на пола пута изме?у неких других тачно. Представ?а?е свих гледишта казу?е, ма?е-више, да p-исти веру?у да ?е p а q-исти веру?у да ?е q, и сада дебата сто?и на томе. У идеалном случа?у, представ?а?е свих гледишта тако?е да?е и добар део позадине о томе ко веру?е да ?е p а ко да ?е q и зашто, као и ко?е ?е ста?алиште популарни?е (уз паж?у да се популарност не повеже са тачнош?у). Дета?ан чланак тако?е може садржавати и уза?амне оцене p-иста и q-иста, дозво?ава?у?и свако? страни да упути ?на?бо?и ударац“ друго?, успут се мар?иво уздржава?у?и да каже ко ?е победио у размени.

?една ствар овде захтева раз?аш?е?е. Рекли смо да неутрална тачка гледишта ни?е, супротно тобож?ем наговешта?у фразе, нека стварна тачка гледишта ко?а ?е ?неутрална“, или ?на средини“ изме?у различитих ставова. То ?е ?едно разумева?е шта ?неутрална тачка гледишта“ значи. Преовла?у?у?е тумаче?е на Википеди?и ?е да ?неутрална тачка гледишта“ уопште ни?е тачка гледишта; по нашем разумева?у, када неко пише неутрално, он(а) ?е веома паж?ив(а) да не из?ави (или наговести или натукне или суптилно усмери некога да веру?е) да ?е било ко?а одре?ена тачка гледишта уопште тачна.

?ош ?една ствар исто тако захтева раз?аш?е?е. Добро тумаче?е непристрасног писа?а ?е и да ?е то представ?а?е или карактериса?е сукоба, а не ук?учива?е у ?их. О непристрасном писа?у можете мислити као о хладном, поштеном, аналитичком опису расправа. Наравно, можете тако?е и да сум?ате да ?е то уопште извод?иво без некаквог суптилног наговешта?а или натукну?а да ?е неко ста?алиште исправно. Ме?утим, искусни академици, писци полемика и реторици су веома осет?иви на пристрасност, било сво?у било ту?у, тако да обично могу д уоче опис расправе ко?и ?е накло?ени?и ?едно? страни. Ако изаберу да то ураде, уз мало креативности, обично могу да уклоне ту пристрасност.

Претеран знача?

Следи важно ограниче?е: Чланци ко?и упоре?у?у гледишта не мора?у да да?у толико дета?ан опис ма?инским ставовима колико простора одва?а?у за популарни?е. Не треба да покушавамо да сукоб представимо на начин као да и став ко?и подржава ма?е ?уди заслужу?е исту паж?у као и став ве?ине. Дава?е таквог претераног знача?а ма?е заступ?еном погледу може довести до забуне о облику сукоба. Ако сукоб желимо да представимо поштено, сукоб?ене погледе треба представити пропорционално ?ихово? заступ?ености ме?у струч?ацима у то? области или ме?у заинтересованим странкама. Ипак, ништа од овога не говори да ма?инска ста?алишта не треба да доби?у колико ?е год могу?е паж?е на странама ко?е су посве?ене баш тим ставовима. Нема ограниче?а на величину Википеди?е. Ме?утим, чак и на тим странама, мада се ста?алишта могу изложити прилично дета?но, треба водити рачуна да се не представ?а?у као истина.

Речима ?имба Велса, са листе сла?а (mailing list), септембар 2003:

• Ако ?е ста?алиште ве?инско, требало би да буде лако поткрепити га референцама на опште прихва?ене референтне текстове;
• Ако ста?алиште припада знача?но? ма?ини, онда би требало да буде лако навести истакнуте заступнике;
• Ако ста?алиште припада изузетно мало? (или строго ограничено?) ма?ини, оно не спада у Википеди?у (осим можда у неком помо?ном чланку) без обзира да ли ?е истинито или не; и без обзира можете ли га доказати или не (погледа?те Википеди?а:Проблем равне зем?е).

Пристрасност не мора бити свесна. На пример, почетници у неком по?у често не схвата?у да ?е нешто што звучи здраворазумски заправо пристрасно неком одре?еном ста?алишту (због тога нам неретко треба струч?ак у неко? области не би ли учинио чланак потпуно непристрасним). На пример, писац може, без намере, да буде ?географски“ пристрасан, ако опише сукоб онако како ?е ви?ен у ?едно? зем?и, без зна?а да се на другом месту на та? сукоб гледа потпуно другачи?е.

Политика заузима?а неутралне тачке гледишта ни?е сакрива?е различитих ста?алишта, него приказива?е различитости истих. У случа?у спора, би?е приказане ?аке и слабе тачке сваког становишта, без заступа?а било ко?ег. Неутрална тачка гледишта ни?е политика ?раздво?ени али ?еднаки“ (ен. separate but equal). Саме за себе, чи?енице су неутралне али прост скуп чи?еница не може бити неутрална тачка гледишта. Ако су у чланку приказане само погодне (или само непогодне) чи?енице одре?ене тачке гледишта, чланак и да?е не?е бити неутралан.

?едноставно уобличе?е

Понекад да?емо и алтернативни облик политике непристрасности: прикупите чи?енице, ук?учу?у?и и чи?енице о миш?е?има — али немо?те ук?учивати и сама миш?е?а. Посто?и разлика изме?у чи?еница и вредности или миш?е?а. Под ?чи?еницама“ подразумевамо ?податак око ко?ег не посто?и битан сукоб“. У овом смислу, резултати неке анкете су чи?енице. Посто?а?е планете зване Марс ?е чи?еница. Чи?еница ?е да ?е Платон био филозоф. Нико озби?но не оспорава ове чи?енице. Стога ?их можемо слободно да прикупимо што више можемо.

С друге стране, под вреднош?у или миш?е?ем подразумевамо ?податак око ко?ег посто?и неки сукоб“. Увек ?е бити граничних случа?ева где нисмо сигурни да ли одре?ени сукоб треба узети за озби?но; али посто?е многа твр?е?а ко?а врло ?асно изражава?у вредности и миш?е?а. Да ?е погрешно красти ?е вредност или миш?е?е. Да су Битлси на?ве?и бенд ?е вредност или миш?е?е. Да су С?еди?ене Америчке Државе погрешиле што су бациле атомску бомбу на Хирошиму и Нагасаки ?е вредност или миш?е?е. Да Бог посто?и... ово изгледа као да ?е проблематично. Ни?е ако се држимо горе наведене дефиници?е: Да Бог посто?и... ?е податак око ко?ег посто?и неки сукоб. Ово се види у томе како расправу о Богу (или о непосто?а?у Бога) дожив?ава ве?ина ?уди: тешко ?е причати о Богу или атеизму без уплита?а ставова, или макар приче о вредности(ма).

Википеди?а ?е посве?ена изноше?у чи?еница у смислу како ?е описано горе. Тамо где би унели миш?е?е, ми га претварамо у чи?еницу припису?у?и то миш?е?е некоме. Тако, уместо да тврдимо ?Битлси су били на?ве?и бенд“ можемо да кажемо ?Ве?ина Американаца веру?е да су Битлси били на?ве?и бенд“ што ?е чи?еница ко?а се може проверити резултатима анкета, или ?Битлси су имали много песама на Билбордових вру?их 100 (Billboard Hot 100)“, што ?е тако?е чи?еница. У првом случа?у исказу?емо миш?е?е; у другом и тре?ем ?претварамо“ то миш?е?е у чи?еницу припису?у?и га некоме. Важно ?е приметити да се ова? облик знача?но разлику?е од облика ?неки веру?у...“ ко?и ?е популаран у политичким расправама. Референца захтева одредиву и подложну бро?а?у групу (популаци?у) или ?ош бо?е, име.

Поврх тога, важно ?е имати у виду да посто?е неслага?а о томе како ?е на?бо?е наводити миш?е?а; некада ?е бити неопходно условити опис миш?е?а или преставити неколико облика, само да би се стигло до реше?а ко?е поштено представ?а све главне погледе на ситуаци?у.

Ме?утим, ни?е дово?но само изрецитовати Википеди?ину политику непристрасности, ре?и само да би требало да изнесемо чи?енице а не миш?е?а. Када се износе чи?енице о миш?е?у, важно ?е тако?е изнети и чи?енице о супротстав?еним миш?е?има и то урадити без наговештава?а да ?е било ко?е миш?е?е тачно. Тако?е, обично ?е важно изнети и чи?енице о разлозима за неко становиште, као и ко их заступа. Често ?е на?бо?е цитирати истакнутог заступника ста?алишта.

Битан састо?ак: добро истражива?е

Неслага?а око тога да ли ?е нечему приступ?ено са неутралне тачке гледишта (НТГ) се обично могу избе?и праксом доброг истражива?а. Чи?енице (како су дефинисане у претходном параграфу) нису тачка гледишта (ТГ, овде у значе?у ?супротно од НТГ“) саме по себи. Добар начин да се изгради неутрална тачка гледишта ?е да на?ете уважен извор за податке ко?е желите да додате на Википеди?у и да онда наведете та? извор. Ово ?е лак начин да се окарактерише ?една страна сукоба, без да се иск?учи посто?а?е других страна. Трик ?е у томе да на?ете што ?е могу?е бо?и и уважени?и извор. Покуша?те да у библиотеци на?ете добре к?иге и новинске чланке, и потражите на?поуздани?и мрежни (online) извор. Мало припремног рада вам касни?е може уштедети доста времена при покуша?у оправдава?а неког твр?е?а.

?едина ствар ко?у при овоме ?ош ва?а узети у обзир ?есте да извори упоредиве уважености могу противречити ?едан другом. У том случа?у, срж политике НТГ ?есте да се дозволи да супротстав?ени приступи исто? теми посто?е на исто? страни: радите на уравнотеже?у, што значи да треба да расподелите простор за опис супротстав?ених ста?алишта у складу са уваженош?у извора. Тако?е, кад год ?е то могу?е, да дате предност оним изворима ко?и су били на?успешни?и у представ?а?у чи?еница на уравнотежен начин.

Правичност и саосе?а?ност

Ако желите да сукобе окарактеришете правично, сукоб?ене погледе треба да прикажете под?еднако позитивним и саосе?а?ним тоном. Многи чланци заврше као коментар присташа (partisan commentary), иако представе оба гледишта. Чак и када ?е тема представ?ена чи?еницама уместо миш?е?има, чланак и да?е може да зрачи наговештеним ставом било кроз избор чи?еница ко?е ?е представити, или суптилни?е, ?иховом организаци?ом — на пример, поби?а?е супротних ставова успут много их више унижава него када се скупе у оде?ак Миш?е?а противника.

Уместо тога, треба да пишемо чланке ко?и говоре да су сва ста?алишта барем вероватна, има?у?и на уму важна ограниче?а о погледима екстремних ма?ина. Сва битна сукоб?ена ста?алишта треба представити саосе?а?но. Можемо писати са ставом да ?е то-и-то добра иде?а, осим што су, у очима неких клеветника, они ко?и подржава?у речени поглед превидели та?-и-та? дета?.

Приказива?е дела других ?уди

Посебан случа? ?е изражава?е естетских миш?е?а. Википеди?ини чланци о уметности, уметницима и осталим креативним темама (на пример, музичарима, глумцима, к?игама итд) су тежили претерива?у. Томе у енциклопеди?и нема места. Можда не можемо да се сложимо да ?е та?-и-та? на?ве?и гитариста у истори?и, али може бити важно да се опише како неког уметника или неко дело дожив?ава општа ?авност или истакнути струч?аци. Пружа?е прегледа уобича?ених тумаче?а креативног дела, поже?но са цитатима или референцама на истакнуте по?единце ко?и деле такво тумаче?е, се сматра одговара?у?им. На пример, општа прихва?еност да ?е Шекспир ?едан од на?ве?их драматурга енглеско? ?езика ?е податак ко?и треба на?и у енциклопеди?и. Ме?утим, у интересу неутралности, ту треба на?и и податак да одре?ен бро? угледних академика сматра да посто?и добра основа за тврд?у да ?е аутор ве?ег дела онога што се ?ош увек припису?е Шекспиру био ?егов савременик Кристофер Марлоу (Christopher Marlowe). Приметите да утвр?ива?е како ?е неки уметник или дело било прим?ено у ?авности или од стране критике захтева истражива?е — ме?утим, ?едном када се утврди, ?асна из?ава тог при?ема ?е (за разлику од личног миш?е?а писца Википеди?иног чланка) миш?е?е ко?е ?е стварно битно.

Пример

Читаоцу може бити од користи да размотри пример пристрасног чланка, и како су га Википеди?анци изменили да буде макар релативно непристрасан.

Почетком 2001. године, заступници различитих ставова су, пошто нису могли да се сложе око тога ко?и аргументи треба да сто?е на страни и како треба представити супротстав?ене ставове, употребили страну en:abortion за размену ватре. Оно што ?е било потребно — и што ?е и било додато — ?е теме?на расправа о различитим ста?алиштима о моралним и правним аспектима абортуса у различитим временима. Ова расправа о ста?алиштима ?е паж?иво обликована тако да се не фаворизу?е ни?едно од изнетих ста?алишта. То ?е олакшало организаци?у и разумева?а расправа ко?е окружу?у тему абортуса, ко?е су потом представ?ене са саосе?а?ем, свака са сво?им предностима и манама.

Посто?е и многе друге приче о успеху са чланцима ко?и су сво?е посто?а?е буквално започи?али као врисак присташе, али су их ?уди ко?и су се позабавили представ?а?ем свих ста?алишта ?асно и саосе?а?но сасвим лепо средили.

?ош ?едан пример

User:Karada ?е дао следе?и савет о садржа?у чланка en:Saddam Hussein:

Не?ете чак ни морати да напишете да ?е био зао. Зато чланак о Хитлеру не почи?е са ?Хитлер ?е био зао човек“ — нема потребе да то пишемо, ?егова дела га осу?у?у изнова и изнова. Зато на Холокаусту само без страсти наводимо чи?енице, а гласови мртвих изнова узвику?у на начин ко?и чини назива?е погрдним именима истовремено и бесмисленим и непотребним. Молим вас урадите исто: наведите Садамове злочине и наведите сво?е изворе.

Преиначе?е потенци?ално пристрасних из?ава

Некада се потенци?ално пристрасна из?ава може преиначити да буде више у НТГ. На пример, ?Неки Спортиста ?а на?бо?и кошаркаш“ се може преиначити у ?Кошаркашке вештине Неког Спортисте су похвалили многи“. ?ош бо?е би било ?Кошаркашке вештине Неког Спортисте су похвалили такви кошаркашки зналци као што су Први Познавалац и Други Познавалац“, докле год су такве из?аве тачне и могу се проверити. Слично томе, ?Тамо Неки има баш ружне навике“ се може преиначити у ?Тамо Неког су често критиковали због ?егових навика, нарочито посматрачи као што су Први Посматрач и ?ош Неки Посматрач“.

Замерке и раз?аш?е?а

Следи листа уобича?ених замерки или пита?а везаних за Википеди?у политику непристрасности, пра?ених одговорима на исте.

Об?ективност не посто?и

То зна свако ко се имало бавио филозофи?ом. Како онда да озби?но схватимо политику ?неутралности“? Неутралност, изостанак пристрасности и сличне ствари су немогу?е.

Ово ?е вероватно на?чеш?и приговор политици неутралности. То тако?е представ?а на?чеш?е неразумева?е ове политике. Неразумева?е се састо?и у томе да ли политика тврди да посто?и могу?ност об?ективности. Она то ?едноставно не чини. Прецизни?е, она чак не каже да уопште посто?и об?ективност, ?поглед из ничи?ег угла“ (у фрази Томаса На?гела) — таква да су чланци писани са те тачке гледишта об?ективно тачни. Ово ни?е политика и ово ни?е наш ци?! Уместо тога, ми користимо другачи?е хвата?е ?неутралности“ и ?непристрасности“ од онога на шта су многи навикли. Политика се састо?и у томе да ми ?едноставно опису?емо расправе, а не мешамо се у ?их. Ре?и ово не значи ре?и нешта спорно, са филозофске тачке гледишта; уистину, то ?е нешто што филозофи стално чине. Префи?ени релативисти ?е одмах препознати да ова ?е политика савршено сагласна са ?иховим релативизмом.

Ако посто?и ишта што би могло бити спорно о овакво? политици, то ?е наговешта? да ?е могу?е описати расправе правично, тако да се сви главни учесници у ?има могу сложити, да су ?ихови погледи приказани исправно и што ?е могу?е потпуни?е (у контексту расправе). Да ли ?е то могу?е ?е емпири?ско а не филозофско пита?е; да тако нешто ?есте уистину могу?е, ?е очигледно из посматра?а текстова ко?е свакодневно пишу на?способни?и академици, енциклопедисти, писци у?беника и новинари.

Не треба зак?учити да ово значи да у енциклопеди?и не може бити об?ективних истина, у смислу да лако доступни документи треба да буду цитирани или прописно референцирани када су извори из прве руке доступни, чак и ако посто?е извори из друге руке ко?и их погрешно цитира?у. Неутралност нас не приси?ава да уводимо нетачности када се нешто може директно проверити. Неутралност захтева могу?ност посто?а?е више истакнутих тумаче?а значе?а или веродосто?ности дела, али често ?е садржа? дела могу?е об?ективно проверити, нарочито у случа?у модерних докумената.

Псеудонаука

Како да пишемо чланке о псеудонаучним темама, када ?е ве?инско научно миш?е?е да псеудонаучно миш?е?е ни?е веродосто?но и да не заслужу?е чак ни да се озби?но поми?е?

Ако желимо да представимо свеукупност ?удског зна?а, онда морамо прихватити да ?емо описивати и ставове са ко?има се не слажемо без да тврдимо да су они нетачни. Ипак, ни?е све тако лоше као што звучи. Наш задатак ни?е да представимо расправе као да ?е, на пример, псеудонаука равноправна са науком; уместо тога, наш задатак ?е да представимо ве?инско (научно) ви?е?е, као ве?инско ви?е?е, и ма?инско (некада псеудонаучно) ви?е?е као ма?инско ви?е?е, и да поврх тога об?аснимо како су научници прихватали псеудонаучне теори?е. Све ово ?е у ци?у описива?а сукоба на правичан начин.

Псеудонаука се може посматрати као друштвени феномен и стога ?е знача?на. Ме?утим, псеудонаука не треба да замагли описе главних ста?алишта, и било какво поми?а?е би требало да буде пропорционално остатку чланка.

Посто?и ма?ина Википеди?анаца ко?а има толико снажне ставове о овом проблему да сматра?у да Википеди?а треба да усво?и ?научну тачку гледишта“ уместо ?неутралне тачке гледишта“. Ме?утим, ни?е утвр?ено да заправо посто?и потреба за таквом политиком, буду?и да се ставови научника о псеудонауци могу ?асно, потпуно и правично об?аснити онима ко?и веру?у у псеудонауку.

Религи?а

Политика НТГ често значи представ?а?е више ста?алишта. То значи наво?е?е не само ста?алишта различитих група данас, него и различитих група у прошлости.

Википеди?а ?е енциклопеди?а. ?едан од важних задатака енциклопеди?е ?е да об?асни ствари. У случа?у ?удских верова?а и обича?а, об?аш?е?е обухвата не само оно што мотивише по?единца ко?и пошту?е та верова?а и обича?е, него и то како су та верова?а и обича?и настали и попримили та? облик. Чланци Википеди?е о истори?и и религи?и црпе гра?у из светих религи?ских текстова. Ме?утим, Википеди?ини чланци о истори?и и религи?и тако?е црпе гра?у и из модерних археолошких, истори?ских и научних извора.

Многи верници ?е имати примедбу на критички истори?ски третман ?ихове религи?е, тврде?и да то на неки начин дискриминише ?ихова верска убе?е?а. На?више би волели када би чланци ?ихову веру описивали онако како ?е они виде, што често нема никакву истори?ску перспективу (т?. одувек ?е било као што ?е сада; било каква разлика ?е код ?еретичких секти, ко?е не представ?а?у праву религи?у). ?ихово ста?алиште треба поменути, али тако?е и да не посто?и противречност. Политика НТГ значи да ми кажемо отприлике овако: Многи следбеници ове религи?е веру?у А, и веру?у да су припадници ове групе одувек веровали тако; ме?утим, због прихвата?а неких налаза (помените ко?их) модерних историчара и археолога (наведите ко?их), други припадници (кажите ко?и) ове вере данас веру?у Б.

Важна примедба о употреби термина ?фундаментализам“. За техничку дефиници?у термина погледа?те истоимени чланак. Ова се реч често користи у чланцима о религи?и, али требало би ?е користити у само ?едном од ?ених техничких значе?а. Треба да водите рачуна да об?асните шта подразумевате под тим термином да би избегли: (а) наноше?е непотребних увреда и (б) обма?ива?е читаоца (буду?и да ве?ина ?уди не зна како треба употреб?авати ову реч). Ову реч не треба користити у пежоративном смислу и треба запамтити да она ни?е синоним за ?супротно од научног“ и да не треба да се користи да се односи на верски или политички конзервативизам ако они не испу?ава?у и технички смисао речи. Буду?и да ?е религи?а спорна тема, будите спремни да видите измене на некима од ових чланака због онога што се чини као ситно цепидлаче?е.

Морално увред?иви ставови

Шта са ставовима, као што су расизам, сексизам или негира?е Холокауста, ко?е ве?ина (запад?ака) Википеди?анаца сматра морално увред?ивим а ко?е неки ?уди и заправо заузима?у? Ва?да не морамо да будемо неутрални и по пита?у ?их?

Наравно да можемо да ук?учимо дуге расправе ко?и представ?а?у наше морално га?е?е на такве ствари; чине?и тако, ми одржавамо здраву и доследну подршку неутрално? тачки гледишта припису?у?и те чланке истакнутим представницима или неко? групи ?уди. Други ?е мо?и да одлуче за себе и, буду?и разумни, сасвим сигурно прихватити наше гледиште. Оне ко?и негу?у расизам, сексизам и сл. пристрасан чланак сигурно не?е натерати да промене миш?е?е, него ?е их само натерати да заузму одбрамбени положа?; с друге стране, ако уложимо под?еднак труд да политику непристрасности приме?у?емо доследно, можемо онима са морално огавним верова?има дати нови увид ко?и ?е променити ?ихова гледишта.

Дава?е ?под?еднаке ва?аности“

Сачека? само. ?а налазим да ?е оптимизам у вези сукоба наука против псеудонауке неутеме?ен. Истори?а ?е показала да псеудонаука може да победи чи?енице, пошто они ко?и се осла?а?у на псеудонауку користе лажи, клевете, наговешта?е и бро?ну надмо? следбеника да наметну сво?а гледишта коме год могу. Ако ова? про?екат да?е под?еднаку ва?аност онима ко?и буквално тврде да ?е Зем?а равна, или онима ко?и тврде да се Холокауст никада ни?е десио, резултат ?е бити да ?е (непаж?ом) озаконити и помо?и промоци?у онога што се може назвати ?едино злим.

Молим вас, будите начисто са ?едним: Википеди?ина политика неутралности сасвим сигурно не тврди нити наговештава да морамо да ?дамо под?еднаку ва?аност“ ставовима ма?ина. Тачни ?е да она тврди да не смемо да заузмемо став у вези ?их као енциклопеди?ски писци; ме?утим, то нас не спречава да гледишта ве?ине опису?емо као таква; нити од поштеног об?аш?е?а ?аких аргумената против псеудонаучне теори?е; нити од описива?а ?аког моралног згражава?а ко?е многи ?уди осе?а?у против неких ставова; и тако да?е.

Погледа?те ову ша?иву илустраци?у на тему ?дава?а под?еднаке ва?аности“.

Англоамеричко ви?е?е дога?а?а

Чини се да Википеди?а на енглеском ?езику пати од англоамеричког ви?е?а дога?а?а. Ни?е ли ово у супротности са неутралном тачком гледишта?

?есте, нарочито када имамо посла са чланцима ко?и захтева?у ме?ународну перспективу. Присуство чланака ко?и су писани иск?учиво са тачке гледишта С?еди?еним Америчких Држава или Велике Британи?е ?е само одраз чи?енице да много америчких и британских држав?ана ради на овом про?екту, што ?е опет одраз ?ихове присутности на Интернету. Ово ?е теку?и проблем ко?и би требало решити активним учеш?ем ?уди и из других зема?а. Они би, уместо да унесу сво?у културну пристрасност, требало да теже да побо?ша?у чланке укла?а?ем сваке културне пристрасности на ко?у наи?у. Ова? проблем ни?е ограничен на енглеску Википеди?у. Француска Википеди?а можда одсликава француску пристрасност, ?апанска Википеди?а ?апанску и тако да?е.

Ма?ак неутралности као изговор за бриса?е

Правило неутралности се понекад користи као изговор за бриса?а текстова ко?и су прим?ени као пристрасни. Зар ово не представ?а проблем?

У многим случа?евима да. Многи од нас веру?у чи?еница да ?е неки текст пристрасан ни?е сама по себи дово?на да се текст одмах брише. Ако садржи ва?ане податке, текст просто треба преправити.

Понекад ?е тешко одредити да ли ?е нека тврд?а истинита или корисна, посебно када нема пуно оних ко?и позна?у тему. У таквом случа?у, постав?а?е примедби на страни за разговор ?е добра иде?а; ако неко има разлога да веру?е да аутор пристрасног текста не?е бити заинтересован да га измени, понекад се ствар може решавати премешта?ем самог текста на страну за разговор (уместо да се текст обрише у потпуности). Ово треба користити ма?е-више као послед?е реше?е, нипошто као средство за каж?ава?е оних ко?и су написали неки пристрастан текст.

Како са пристрасним корисницима

Слажем се са политиком непристрасности, али има оних ко?и се чине потпуно и непоправ?иво пристрасни. Морам да идем наоколо и сре?у?ем за ?има. Шта да радим?

Осим ако ?е пита?у стварно велики преступ, вероватно ?е на?бо?е ?авно скренути паж?у на проблем, упу?у?у?и починиоца на ову страну (али ?убазно — лепа реч и гвоздена врата отвара) и позвати друге да припомогну. За више иде?а, погледа?те Решава?е сукоба. Сигурно посто?и тачка након ко?е ?ака же?а да будемо потпуно отворен про?екат бива поражена же?ом велике ве?ине уредника да буду у ста?у да раде посао без да стално мора?у да поправ?а?у упаде ?уди ко?и не пошту?у нашу политику.

Избегава?е непрекидних расправа

Како да избегнемо сталне и бескра?не сукобе по пита?има неутралности?

На?бо?и начин да се избегне сукоб око пристрасности ?есте да запамтите да ?е ве?ина нас ко?и радимо овде, разумно интелигента и разговетна (артикулисана), иначе не би ни радили ово нити би нам било превише стало. Морамо да поставимо себи за ци? да разумемо становишта других ?уди и да напорно радимо на томе да осигурамо да су та ста?алишта поштено приказана. Када до?е до сукоба око тога шта чланак треба да говори, или шта ?е истинито, не морамо да заузмемо противан став; морамо дати све од себе да се одмакнемо и упитамо ?Како се ова? сукоб може поштено окарактерисати?“ Ово пита?е мора да се постави поново за сваку изнесену спорну ставку. Наш посао ни?е да Википеди?у уре?у?емо тако да она одражава наше сопствене погледе и да потом бранимо те промене од свих других; наш посао ?е да радимо за?едно, углавном дода?у?и нове садржа?е, али тако?е, ако ?е то неопходно, постиза?ем сагласности о томе како треба описати спорно пита?е, тако да то буде поштено према свим странама.

Неопходне претпоставке

Шта да радимо у оним случа?евима када, да би написали било ко?и од чланака из сери?е о неко? општо? теми, морамо да направимо спорне претпоставке? Као што ?е то случа? када пишемо о еволуци?и, на пример. Ва?да не морамо да свако? од тих страна да разра?у?емо расправу о еволуци?и против креационизма?

Наравно да не. Буквално не посто?и тема ко?а би се могла разви?ати без прав?ена неки претпоставки ко?е ?е неко сматрати спорним. Ово важи не само у еволуционарно? биологи?и, него и у филозофи?и, истори?и, физици итд.

Ни?е лако одредити опште принципе ко?има би се руководили у по?единачним случа?евима, али следи нешто што може да помогне: вероватно не посто?и добар разлог да се о неко? претпоставци расправ?а на дато? страни, ако ?е на?бо?е место за теме?ну расправу о то? претпоставци на неко? друго? страни. Ме?утим, неки кратки, ненамет?иви показивачи могу бити прикладни. На пример, у чланку о еволутивном разво?у ко?а, можемо ставити ?едну кратку реченицу о томе да неки креационисти не веру?у да су ко?и (или било ко?а друга животи?а) прошли било какав еволутивни разво?, и упутити читаоца на одговара?у?и чланак. Ако посто?и знача?на расправа око неке одре?ене ставке, можда ?е треба ставити на посебну страну.

Писа?е за ?непри?ате?ску“ ТГ

Ни?е ме убедило оно што ?е речено о ?писа?у за непри?ате?а“. Не желим да пишем за непри?ате?а. Ве?ина ?их се осла?а на то да као чи?енице истиче ствари ко?е су доказиво нетачне. Да ли желите да кажете да треба да лажем да бих чланак писао неутрално, да бих представио и поглед са ко?им се не слажем?

Ово ?е погрешно тумаче?е шта значи политика неутралности. Ви не тврдите ништа, осим што кажете ?Та?-и-та? тврди да ?е ____________, и стога ?е ___________“. То можете да напишете искрено, без икакве моралне гриже савести, зато што ту тврд?у припису?ете неком другом. Ва?а запазити да су научници увежбани да раде тако: чак и када покушава?у нешто да докажу, ук?учу?у и контрааргументе, да би могли да об?асне зашто контрааргументи не сто?е.

Ово може бити изузетно осет?ива тема, и велики бро? ?уди искрено не успева да види пристрасност ко?а ве? посто?и у популарном термину, просто зато што ?е у широко? употреби. Ме?утим, не би требало да потра?е дуго док се не схвати да ?е енглеска Википеди?а веома ме?ународан про?екат и да ?ени уредници одражава?у различите тачке гледишта. Важно ?е приметити да ?е ова? ниво об?ективности ?удима релативно нов ве?ини ?уди и да расправе о правилним изразима можда ?едноставно зависе од равнотеже у тачкама гледишта.

Друге примедбе

Имам неку другу примедбу. Где да се обратим?

Пре него што пита?е, погледа?те повезнице наведене доле. Многа пита?а ко?а окружу?у политику неутралности су ве? рани?е веома дета?но обра?ена. Ако имате нешто ново да додате расправи, проба?те на Разговор о Википеди?и:Неутрално гледиште.

Други извори

• НТГ приручник
• Примери
• Расправа о примерима
• Understand Bias на Мети
• Списак контроверзних пита?а
• Речи ко?е треба избегавати
• meta:Positive tone
• Смернице за спорне чланке
• Википеди?а:Избегава?те неодре?ене тврд?е
• Шаблон:Неутралност - {{Неутралност}} порука ко?а се користи за упозорава?е на проблем
• Шаблон:Провера неутралности - {{Провера неутралности}} порука ко?а се користи за обележава?е чланака ко?и би могли бити пристрасни.

Спо?аш?е везе

• Претпоставите на?бо?у намеру (AssumeGoodFaith) и
• Неутрална тачка гледишта (NeutralPointOfView), оба на MeatballWiki (на енглеском).